Blog Single Post

„Ako bolujete – niste oprostili.”

Lujza Hej

Voleo bih da verujem da na svetu postoji osoba koja bar jednom nije bila povređena, razočarana, ljuta, osoba čije poverenje nije bilo izigrano. Svi smo se u nekom trenutku osećali manje ili više razočarano zbog odluka i dela dragih osoba, neispunjenih očekivanja ili obećanja, pogaženih reči, uvrede ili izdaje. 

I kako posle toga?

Kažu da je ljudski praštati i da se veličina nečijeg bića i duha ogleda u njegovoj sposobnosti da oprosti. Ali da li se i vama desilo da uverite sebe da ste nekome nešto oprostili i prevazišli situaciju koja vas je povredila, potiskujući gorčinu koja navire i seća na bolno iskustvo? To nije opraštanja, to je potiskivanje – česta zabluda u koju uspevamo da uverimo sebe, sa željom da se oporavimo i na sve moguće načine proteramo bolno iskustvo iz sećanja.

Oprostiti nije isto što i zaboraviti.

Zaboravljanje traumatičnog događaja, predstavlja odbrambeni mehanizam i stvaranje lažne unutrašnje i spoljašnje realnosti. Kroz radionice i treninge koje vodim, kad povedem učesnike kroz veoma konkretne vežbe opraštanja, često na površinu izbiju događaji iz davne prošlosti, događaji koji su tako duboko potisnuti da osoba koja kroz proces rada i povezivanja sa sobom prizove u sećanje neki takav događaj, shvati da je to i dalje boli i ne može da veruje da je jedno tako bolno iskustvo potisnula i bukvalno zaboravila. Tada joj objasnim da je to je bio jedini način da preživi užas kroz koji je prošla, veoma često u najranijem detinjstvu.

Najlakše je oprostiti onima koji priznaju svoju grešku i pokažu kajanje. Nije teško oprostiti ni onima koji ne smatraju da su pogrešili, ali koji pokazuju žaljenje zbog izazivanja neprijatnosti svojim ponašanjem. U oba slučaja, druga strana pokazuje prijateljski odnos, empatiju, ljudskost, pozivajući nas da joj uzvratimo prijateljskim emocijam.

Malo je teže, neki bi rekli nemoguće, oprostiti onima koji su nas duboko povredili, ukrali nam dostojanstvo, naneli veliki psihički a možda i fizički bol. Teško je oprostiti i onima koji nas ponižavaju i tretiralu na loš način, koji zanemaruju naša osećanja ili se ponašaju tako da nas to boli i dodatno povređuje. Neprijateljsko ponašanje budi one niske strasti u nama, mami da uzvratimo istom merom, da zameramo, neretko da priželjkujemo osvetu ili kaznu. Ponekad se pitamo da li takvim ljudima uopšte treba oprostiti? Ma koliko da nam je teško da nekome oprostimo, odgovor je uvek DA-potrebno je da oprostimo!  Jer iako možda nećemo popraviti odnose među nama, oproštaj će našoj duši doneti mir i osloboditi je negativnih misli i osećanja. Nema ničeg važnijeg ako želimo da nastavimo dalje.

Ljudski je grešiti, a božanski praštati

Iako često toga nismo ni svesni, verovatno smo i sami nekome učinili nepravdu. Sasvim slučajno, nepromišljenošću svojih postupaka, možda smo i mi bili uzrok nečijeg bola i povređenosti. Možda preokupirani svojim obavezama niste pažljivo slušali prijatelja ili mu se našli u nevolji. Možda ste svom detetu dali obećanje, koje iz finansijskih, zdravstvenih ili nekih drugih razloga niste uspeli da ispunite. Možda ste obećali komšiji da ćete mu pomoći oko popravke u zgradi, pa ste zaboravili. Možda… Nekada tek naknadno shvatimo da smo pogrešili i podlegli iskušenju. Zato i mi ako osetimo da nas to pritiska, da nas boli i povređuje, možemo da zatražimo oproštaj od drugih. Ako vas neki vaš postupak boli, ako osećate krivicu, ako ne želite da igrate igre moći, slobodni ste da toj osobi pokažete da sa njom saosećate i da niste imali nameru da se ona loše oseća ili da niste želeli da je povredite. Ako ste pogrešili, dobro je grešku priznati, naročito ako je u pitanju neko koga volite i do koga vam je stalo. Ako je nastala neka šteta, nadoknadite je ako je to moguće. Ako nije, oprostite sebi svoj postupak sa svešću da tako nešto više nećete ponoviti.

I to je možda i najvažnije – važno je znati kako da oprostimo sami sebi! Analizom svojih grešaka, njihovih posledica i samo-obećanja da tu grešku nećemo ponoviti i da ćemo svoje ponašanje promeniti, sklopićemo mir sa samim sobom, “izlečićemo se”, oprostićemo sebi. 

Zagledajte se duboko u sebe, oslušnite svoje misli – šta je to što sebi ili drugima niste oprostili? Opraštanje vas oslobađa patnje iz prošlosti i vraća vam slobodu koju zaslužujete i koja vam je preko potrebna za uspešan i srećan život. Birajući da oprostimo, mi donosimo odluku da krenemo zdravim putem, a ne putem kojim koračaju žrtve. Opraštanje je najbolji i najveći poklon koji možemo sebi da darujemo.

Opraštanje je stvar treninga

Ukoliko vam je teško da odmah oprostite nekome ko vas je najviše povredio, počnite od onih manjih stvari, od nekih osoba ili situacija koje je lakše preboleti. I tako, malo po malo, što više budete „vežbali“, bićete i bliži onom „glavnom“ bolu.

Kako izgleda opraštanje u praksi otkrivaćemo  zajedno na iskustvenom predavanju koje ću održati 24. oktobra. Upoznajte se sa tehnikama koje će vam pomoći da shvatite kome, šta i zbog čega zamerate i na koji način da oprostite, sklopite mir sa bolnim situacijama i ljudima koji su vas povredili u prošlosti. 

 Saznajte više i prijavite se za ovaj jedinstven događaj-predavanje koje nosi naziv Oprostiti! (ili više detalja pročitajte na linku)