Blog Single Post

Kada sam 2006. godine otvorio piceriju i započeo svoj privatni biznis imao sam ideju da to bude način da sebi obezbedim sigurnu platu kao i veći nivo slobode. Pored toga, želeo sam da mi taj biznis pruži mogućnost da više vremena provodim sa svojim sinovima koji su u tom trenutku imali jedan pet, a drugi godinu dana.

Iako mi je kao umetniku koji je tada imao već deset godina glumačkog iskustva polje ugostiteljstva bilo nepoznato, ušao sam u tu avanturu i doživeo mnogo toga što doživljavaju oni koji uđu u privatni biznis.

Dobio sam sve osim onoga zbog čega sam krenuo na taj put. Za tri godine rada nisam zaradio ni jednu platu, svojim glumačkim honorarima sam isplaćivao plate radnicima, morao sam da uzimam kredit za kreditom dok nisam došao do bankrota i završio sa dugom od trideset hiljada evra.

Najgore od svega mi je padalo to što za te tri godine nisam imao vremena za svoju porodicu, a trenutke koje sam provodio sa decom prekidali su neprestani telefonski razgovori sa dobavljačima, bankama, zaposlenima, onima koji mi puštaju menice…

Nakon ovog prvog lošeg iskustva vezanog za biznis, spletom neverovatnih okolnosti preda mnom se otvorio jedan nov put. Tragajući za smislom, radeći na tome da pobedim osrednjost, menjajući svoj negativan stav o životu s kojim sam se saživeo, a koji je govorio da meni sve mora da ide na teži način, počeo sam da tražim neke odgovore za sebe i svoj život.

Krenuo sam putem ličnog razvoja i počeo da istražujem nove načine kako da sam sebi pomognem. Otkrivajući nepregledna prostranstva uma shvatio sam da mi itekako možemo da utičemo na kvalitet svog života. Razumeo sam kako svojim često negativnim stavovima sami sebe uvlačimo u negativne životne tokove.

Postalo mi je jasno da niko nije kriv što idem iz promašaja u promašaj već da sam sopstvenim odlukama, pristajanjima na najrazličitije kompromise, sam sebe doveo do te tačke nezadovoljstva.

Krenuo sam da radim na promeni tih stavova i praveći velike pozitivne promene u sopstvenom životu, krenuo sam da radim i sa drugima na njihovom osvešćivanju.

U početku dobijao sam pozive da svoju priču podelim sa učesnicima nekih konferencija, a vremenom sam i sam počeo da samostalno organizujem seminare i predavanja namenjena ljudima iz sveta biznisa. Malo po molo, moja ljubav i potraga su prerasli ponovo u jedan moj novi biznis pravac. Pokrenuo sam firmu koja se bavi edukacijom kako pojedinaca tako i kompanija. Poučen svim što sam iskusio kroz svoj prvi biznis koji je propao, novi biznis sam počeo da gradim na zdravim osnovama i na potpuno drugačijim vrednostima. Danas pomažem velikom broju ljudi da uzmu život u svoje ruke i pomažem im da svoj posao i svoj privatni život dovedu u sklad.

Biti srećan i uspešan nije privilegija. To je svesna odluka da se preuzme inicijativa i da se postave prioriteti.

Ogromna je razlika u kvalitetu života koji živim danas. Nekada, rešavajući egzistenciju, boreći se da preživim, gubio sam sebe kao i sve ono što mi je bilo najvažnije. Nakon tog iskustva, a što mi potvrđuje moj rad sa klijentima koji i pored toga što nižu ogromne poslovne i finansijske uspehe dođu do tačke u kojoj im sve gubi smisao, shvatio sam koliko često idemo kroz život misleći da je najvažnije da obezbedimo, stvorimo, izgradimo i da posle sebe svojoj porodici nešto ostavimo.

Danas znam da je najvažnije da onima koje volimo pružimo onaj najbolji i najkvalitetniji deo sebe. Od kad sam zakoračio na put ličnog razvoja znao sam da je najvažnije da uspostavim tu ravnotežu i da počnem da postavljam prioritete. To je ujedno i moj najveći pokretač od kad sam počeo da vodim treninge, seminare, predavanja i edukacije. Radeći individualne koučinge, naročito s ljudima iz sveta biznisa, uočio sam koliko je upravo nemanje vremena za porodicu jedna od najvećih prepreka zbog koje im i pored ogromnog finansijskog uspeha čitav život gubi smisao. Iako finansijski mogu da obezbede svojoj porodici sve što joj je potrebno, jedino čega nema u dovoljnoj meri su upravo oni sami.

Propušteni najdragoceniji životni trenuci sa onima koje najviše vole ne mogu biti nadomešteni nikakvim predmetima, novcem ili poklonima.

Pročitao sam sjajnu misao da jednoga dana, kada sumiramo svoje živote, sigurno nećemo žaliti što nismo položili još jedan ispit, ili što nismo sklopili još jedan posao ili kupili još jednu nekretninu. Žalićemo jedino što nismo više vremena proveli sa svojom porodicom, sa svojom decom, sa svojim partnerima ili sa svojim roditeljima.

Zato je važno da postavimo neke prioritete u životu, da se s vremena na vreme zapitamo:

• Da li je život koji živim zaista ono što želim?
• Da li se nakon završenog radnog dana osećamo ispunjenima jer su i naš posao, ali i naš privatni život u istoj meri zastupljeni?
• Koliko smo zaista prisutni kad sedimo s onima koje volimo ili smo, dok smo sa njima, praktično u kontaktu sa nekim drugim osobama odgovarajući na mejlove, pišući poruke, rešavajući nedovršene zadatke?

Ovo su samo neke od tema kojima se dublje bavimo na treningu Total Motivation, programu koji je namenjen savremenom čoveku koji želi da ostvaruje vrhunske rezultate, ali i da ima vremena za one stvari koje ga čine srećnim.

U vremenu u kom živimo, kada nam je egzistencija veoma važna, isto tako je potrebno da budemo istinski tu za one koje volimo i koji vole nas. Zadatak nam je da pronađemo balans između ova dva tako važna aspekta našeg života – poslovnog i privatnog.

Ne dozvolite da bilo koji deo trpi. Znajte da je upravo ovaj disbalans razlog što često vaš život gubi smisao, što ne vidite svrhu, što se pitate-dokle ovako?

Kad počnemo da podjednako vodimo računa o oba ova važna segmenta našeg života tek tada počinjemo da živimo ono što se zove ISPUNJEN ŽIVOT.