Blog Single Post

Svi naši odnosi, naročito partnerski, dati su nam da bismo jedni od drugih učili lekcije-o sebi. Što više budemo spoznavali sebe i prihvatali sebe, lakše će nam biti da isto tako volimo i prihvatamo druge. S obzirom da je naš život jedna prava škola koja ima razrede i nivoe učenja, predmete kao i učitelje, u svoje iskustvo privlačićemo naizgled iste ljude, iste događaje, iste izazove, sve dok ne shvatimo koja je naša lekcija i šta je bilo potrebno da kroz određene odnose naučimo.

Dok se lekcije ne savladaju, ne može se preći na sledeći nivo učenja. Zato nam se i čini da nam partneri liče baš na one od kojih smo se jedva „otkačili”. Možemo pobeći od drugih, ali od onoga što je u nama i što još nismo savladali, ne možemo. Sve dok se s tom lekcijom ne suočimo, dok ne odlučimo da nikada više nećemo pristati na ono što već u startu znamo da nam ne prija i da nikada više nećemo zapostaviti i potceniti.

Ljubav traje dokle god verujemo u nju i sve dok želimo da jedno u drugome vidimo ono najbolje. Čak i kad nastupe periodi izazova, važno je da budemo tu jedno za drugo i znamo da imamo snage da zajedno prođemo kroz težak, gorak ili bolan period. Ljubav je sklad i razumevanje ali i podrška i prihvatanje.

Pritom je veoma važno i da svako u vezi ostane autentičan i nastavi da se razvija u svom jedinstvenom pravcu. Jedna od najvećih zabluda je da jedan partner mora da se odrekne svog sna, da napravi kompromis i odrekne se sebe ne bi li veza ili brak funkcionisali. Važno je da svako ima svoj prostor kako bi ostvario svoju svrhu. Važno je da prostor za razvoj i napredak damo sebi ali i svojim partnerima i da tako u isto vreme zajedno rastemo i razvijamo se. To je ono što donosi sklad. To je ono što jednu vezu čini stabilnom.