Blog Single Post

„To je za tvoje dobro…”

U arsenalu poruka koje svakodnevno mnogi dobijaju može se naći još mnoštvo „kreativnih” načina na koje nam ljudi upućuju svoje komentare i to često za „naše dobro”, da bi nas osvestili, pomogli nam da se trgnemo, ukazali nam šta to sve ne radimo kako treba… I zaista, najčešće i to naročito od najbližih slušamo ovakve komentare. Pa i pored toga što nam čak i saopšte da nam to govore za naše dobro, mi duboko u sebi osećamo ovakve poruke kao napad, bol i podsetnik na to da nismo dovoljno dobri.

Uputiti nekome kritiku može biti put popločan dobrim namerama od strane onoga ko kritikuje, ali onaj koji je čuje lagano počinje da se zatvara u sebe, pokušavajući da se sve više prilagodi očekivanjima drugih, gutajući svoju bol, potiskujući svoja osećanja, gušeći suze u sebi zbog silne nedovoljnosti koja iz dana u dan postaje sve veća i veća i preti da sruši sve stubove samopouzdanja i sigurnosti.

Svako od nas ima prirodnu potrebu da voli i da bude voljen, ali upravo ovakve poruke, koliko god nemaju veze sa realnošću i istinom, lagano zatvaraju naše srce prema drugima, zatvaraju naše srce prema svetu i vremenom svoje srce počinjemo da zatvaramo i sami za sebe. Negativne poruke i kritike obojene teškim i isključivim stavovima koje nam upućuju ljudi iz okruženja, a koji se tiču nas i onoga što želimo, naših izbora, naših odluka, partnera koje biramo, poslova koje radimo, fakulteta koje studiramo, odustajanja od studiranja, zadataka koje obavljamo… Do te mere boje unutrašnje prostore našeg bića koje postaju sve ranjivije i sve teže ume da se nosi sa tim. Tada se zatvaramo u sebe, trudeći se da ne skrećemo pažnju na sebe, da nikoga ne uznemirimo, da ne iznesemo svoje mišljenje, da ponovo ne bismo bili povređeni.

„Ako misliš da sam loš, sada ću da ti pokažem koliko stvarno mogu da budem loš!”

Ima situacija kada ovakva kritika sa druge strane u nekome od nas probudi revolt, želju da radimo suprotno, da budemo zaista onakvi kakvim nas predstavljaju u svojim kritičkim osvrtima. Potiskujući svoje pravo osećanje ranjivosti, kao vid zaštite od bola koji bi nam mogao biti nanet neprestanim osuđivanjem naših izbora, koraka, postupaka ili naših osobina, možemo razviti upravo takav mehanizam kojim bismo sebe odvojili od bola koji bi mogao da nas uguši i pokušavamo da na veštački način „pumpamo” svoje samopouzdanje, pokazujemo da smo jaki i da nas se to ne tiče, koristeći vid agresivne odbrane tj. kontranapada.

„Napad je najbolja odbrana.”

Nekada smo skloni, naročito ako smo dugo bili kritikovani, da stvorimo takav vid zaštite oko sebe, takvo utvrđenje za odbranu od eventualnog napada (neretko ta zaštita bude i u vidu velike količine kilograma kojima se opašemo kao oklopom) i budemo u poziciji napadača, kritičara, onog ko prvi upire prstom u druge i svima odmah „saspe sve u lice”. Iako imamo utisak da smo superiorni, na taj način samo prikrivamo svoj bol i svu potisnutu ljutnju, ogorčenost i kriticizam upućujemo pre nego li bi bilo ko i pomislio da na nas krene. „Napad je najbolja odbrana” postaje moto koji vodi i pokreće neke koji nisu u stanju da se suoče sa sobom i svojim stvarnim emotivnim stanjem.

Sve su to načini koji pokazuju dubok vid potisnutih emocija, ali pre svega potisnute suštinske prirode. Svako od nas ima potrebu, pravo ali i obavezu da se razvija. Pa ipak, važno je znati da niko ne može da se razvija u atmosferi neprestanog osuđivanja. Niti mi, niti drugi koje možda mi kritikujemo. Ovaj vid destruktivnog načina kritikovanja u kojima se direktno vrši atak na nečije samopouzdanje, nečiju ličnost i nečiju dušu, pogubno je za razvoj tog bića.

Promenite misli – Izlečite život

Najčešće su se takve poruke dobijale u najranijem detinjstvu i danas, kada kroz program Promenite misli – Izlečite život radim sa ljudima na osvešćivanju njihovih duboko potisnutih emocija, neizražene ljutnje, griže savesti koja ih izjeda, gorčine koje godinama nose često prema najbližima, strahovima koji ih blokiraju da se razmašu, rašire svoja krila, žive srećno i zadovoljno… Primećujem koliko je svakome od nas potrebno da se vratimo sebi, da razumemo sebe, odobrimo sebe, budemo blagi prema sebi, da se odnosimo prema sebi sa poštovanjem i puno ljubavi, da se setimo koliko smo divni upravo ovakvi kakvi jesmo i da nema potrebe da više gušimo i sputavamo sebe samo zato što nam je neko nekada rekao nešto što je samo njegovo mišljenje o nama koje uglavnom nema veze sa istinom.

Samo ako na taj način počnemo da gledamo na sebe, ako naučimo da na istinski konstruktivan način priđemo sebi i razumemo sebe, isključivo tako ćemo moći da na pravi i konstruktivan način priđemo jedni drugima i da uputimo konstruktivan feedback, konstruktivnu kritiku. Nema potrebe da napadamo i unižavamo nečiju ličnost već je važno da iz polja najveće ljubavi jedni drugima budemo podrška i podsticaj za napredak.

Ako dugo trpite ovakav destruktivan način i neprestano kritikovanje od strane drugih, znajte da je pravi trenutak da se vratite sebi i da razumete da je to samo tuđe mišljenje u koje vi ne morate da verujete. Umesto da se branite, povlačite ili osećate loše, postoji mnogo bolji način.

Poradite na svom samopouzdanju

Od srca vam preporučujem jedan od mojih najkvalitetnijih programa lične transformacije. Okružite se ljudima koji veruju u vas, ali pre svega neka vam upravo takav odnos drugih prema vama podseti da nikada nikome ne pristupate na taj način. Ako ne možemo da budemo podrška, nema razloga da budemo kamen spoticanja bilo kome.

Rešenje je uvek u povezivanju sa sobom. Kada budemo promenili svoj odnos prema sebi, tada će i drugi da nas vide na drugačiji način.

Poštujte sebe da bi vas i drugi poštovali.