{"id":4109,"date":"2019-09-07T10:39:47","date_gmt":"2019-09-07T09:39:47","guid":{"rendered":"https:\/\/sinisaubovic.com\/dev\/?p=4109"},"modified":"2021-08-05T06:29:49","modified_gmt":"2021-08-05T04:29:49","slug":"e-sad-je-stvarno-dosta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/e-sad-je-stvarno-dosta\/","title":{"rendered":"E sad je stvarno dosta!\u00a0"},"content":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Lep je ose\u0107aj videti da je neko sre\u0107an i raspolo\u017een u na\u0161em prisustvu.<\/p>\n

Kada u nama prepoznaju dobrog prijatelja i osobu na koju mogu u svakom trenutku da se oslone, tako\u0111e je ne\u0161to zbog \u010dega se dobro ose\u0107amo. Ima radosti u tome da budemo od pomo\u0107i i da budemo prepoznati kao dobre osobe spremne da u\u010dine sve za druge.<\/p>\n

Kako danas mogu da budem nekome podr\u0161ka?<\/h2>\n

Svi u svom iskustvu imamo situacije u kojima smo se ose\u0107ali ponosno, ispunjeno i radosno, jer smo nekome pomogli i pru\u017eili smo mu podr\u0161ku i jer se neko u na\u0161em prisustvu ose\u0107ao sigurno, bezbedno, za\u0161ti\u0107eno, voljeno, prihva\u0107eno ili podr\u017eano. Dobro je kad ljudi znaju da na tebe mogu da se oslone. Kako danas mogu da budem nekome podr\u0161ka<\/em> va\u017eno je pitanje kojim mo\u017eemo da u\u0111emo u svoj dan, jer svaki dan je nova prilika da u\u010dinimo ne\u0161to dobro i korisno.<\/p>\n

\u0160ta mi je ovo trebalo…<\/h2>\n

Ima situacija kada nam se u\u010dini da smo se u nekim odnosima isuvi\u0161e dali, da smo nekim ljudima pru\u017eili previ\u0161e svog vremena, svoje pa\u017enje, svog novca, svog \u017eivota… Neretko se desi da nai\u0111u trenuci kada se ose\u0107amo potpuno iscrpljeno, umorno, istro\u0161eno, upravo od svog tog \u010dinjenja i potrebe da ugodimo drugima. Onda se zapitamo \u0161ta mi je sve to trebalo<\/em>, kako je mogu\u0107e da na sve \u0161to \u010dinim i na sav trud koji ula\u017eem ne dobijem makar zahvalnost<\/em>. Tada kre\u0107emo u preispitivanje sebe i svog \u017eivota, po\u010dinjemo da uvi\u0111amo kako sve to nema smisla, kako smo po ko zna koji put ispali glupi i naivni<\/em> i donosimo odluku da okrenemo novi list, da ne\u0107emo vi\u0161e sebe toliko davati, da \u0107emo malo vi\u0161e kalkulisati, da istu gre\u0161ku sebi vi\u0161e ne\u0107emo dozvoliti… I to traje neko vreme… Do prve naredne prilike.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Na neki neobja\u0161njiv na\u010din opet se na\u0111emo u situaciji da nas neko drag pozove i mi po hiljaditi put slu\u0161amo jednu istu pri\u010du o tome kako mu je \u017eivot te\u017eak, kako nema sre\u0107e ili kako je napravio pogre\u0161an korak zbog kog su mu danas krivi porodica, dru\u0161tvo, vreme, partner, kolege, sistem i tako u nedogled. Iako smo ve\u0107 u startu umorni od razgovora koji nam predstoji, da ne bismo povredili prijatelja, mi se pravimo fini i slu\u0161amo \u017ealopojku i sve vreme klimamo glavom, a duboko u sebi jedva \u010dekamo da se susret zavr\u0161i i proklinjemo sebe \u0161to pristajemo na ovaj mrak kojim nas taj neko gu\u0161i. Sa druge strane veoma nam je va\u017eno da ipak ne povredimo nekoga i to nas ko\u010di da ne ka\u017eemo: \u201eE sad je stvarno dosta\u201d<\/em>. Nakon tih susreta smo kao prebijeni, kao da su nas tukli. Prebacujemo sebi \u0161to smo izgubili vreme, ali opet sa druge strane prisutna je i misao da smo ipak ispo\u0161tovali<\/em> tu osobu.<\/p>\n

De\u0161ava se i da imamo utisak da mnogo vi\u0161e ula\u017eemo u negovanje odnosa sa drugima, sa prijateljima i porodicom, nego \u0161to to ose\u0107amo sa njihove strane. \u0160to se vi\u0161e trudimo, oni kao da to sve manje prime\u0107uju. Na poslu smo \u010desto skloni da progutamo knedlu i da na ve\u0107 mno\u0161tvo zadataka koje obavljamo prihvatamo jo\u0161 novih, jer nam je neprijatno, ne \u017eelimo da se zamerimo, pla\u0161imo se da bismo svoj posao doveli u pitanje… I opet, radimo preko svih svojih granica, \u010desto se ose\u0107amo iscrpljeno i bolesno, jer smo pod ogromnim pritiskom.<\/p>\n

\"\"<\/h2>\n

Za\u0161to je to tako?<\/h2>\n

Me\u0111utim, veoma je va\u017eno da shvatimo da su sve te situacije isklju\u010divo rezultat na\u0161ih odluka da ih prihvatimo. Ma koliko nam se \u010dinilo da nemamo izbor i da je najva\u017enije da pru\u017eimo dokaz<\/em> svoje lojalnosti, prijateljstva, stru\u010dnosti, vredno\u0107e i \u010dega sve jo\u0161 ne, svaki put smo imali mogu\u0107nost da svim tim zahtevima ka\u017eemo ne. Isklju\u010divo na\u0161 izbor, isklju\u010divo na\u0161a odluka je bila da u\u0111emo u situacije za koje smo unapred znali da nam ne\u0107e prijati i da \u0107e nas samo dodatno opteretiti. Na\u0161a \u017eelja da doka\u017eemo da smo dobri prijatelji, kolege, partneri, mu\u017eevi, \u017eene, roditelji, deca, uvek su u korenu svake ove odluke.<\/p>\n

Sve se to de\u0161ava iz jednog prostog razloga, a to je duboko ukorenjeno uverenje da nismo dovoljno dobri. Od kada smo po\u010deli svoju \u017eivotnu odiseju, konstantno smo izlo\u017eeni situacijama u kojima moramo da dokazujemo ko smo, koliko vredimo i koliko smo dobri. Rastemo u dru\u0161tvu u kom imamo utisak da mnogo toga \u0161to radimo nije dovoljno dobro. Od najranijeg detinjstva, preko odrastanja, pa sve do zrele faze, ova ideja se sve vi\u0161e u\u010dvr\u0161\u0107uje u nama i diktira gotovo sve na\u0161e korake i sve na\u0161e akcije. Upravo u ideji da nismo dovoljno dobri le\u017ei koren svih na\u0161ih izgaranja i svakog na\u0161eg umora od toga da budemo bolji i da ostavimo \u0161to bolji utisak.<\/p>\n

Budite dobri prema sebi<\/h2>\n

Do\u0161ao je trenutak kada je va\u017eno da shvatimo da smo dobri, divni i dovoljni upravo ovakvi kakvi jesmo. Do\u0161lo je vreme da shvatimo da je koncept da tu\u0111e potrebe stavljamo ispred svojih apsolutno pogre\u0161an. Osoba \u010dije potrebe za po\u010detak treba da zadovoljimo smo mi sami. Ako nismo osvestili va\u017enost toga da budemo dobri prema sebi<\/em>, uvek \u0107emo imati utisak da \u017eivot nije fer i da mnogo toga nema smisla. Ako radimo preko granica svojih mogu\u0107nosti i svojih istinskih \u017eelja, dovodi\u0107emo sebe u situacije da budemo razo\u010darani, jer smo imali o\u010dekivanja na koja nije odgovoreno na adekvatan na\u010din.<\/p>\n

Onog trenutka kad po\u010dnemo da slu\u0161amo sebe, svoja ose\u0107anja i svoje srce, uvek \u0107emo nepogre\u0161ivo znati \u0161ta je to \u0161to istinski \u017eelimo da radimo. Kad sami prihvatimo sebe, kad shvatimo da nema potrebe da bilo kome bilo \u0161ta dokazujemo, kad prihvatimo va\u017enost onoga \u0161to ose\u0107amo po svakom pitanju, iznenadi\u0107emo se koliko \u0107e \u017eivot postati lak\u0161i, lep\u0161i i radosniji.<\/p>\n

Svaki put kad ka\u017eemo ne<\/strong> onome \u0161to ne \u017eelimo i \u0161to nam nije potrebno, ostavili smo prostor da ka\u017eemo da<\/strong> onim stvarima koje su nam zaista potrebne.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\"\"<\/h2>\n

Nau\u010dite da hrabro ka\u017eete NE!<\/h2>\n

Na radionici Promenite misli – Izle\u010dite \u017eivot<\/a> koju i dan danas smatram najve\u0107om prekretnicom<\/em> na svom put promene prvi put sam razumeo va\u017enost toga da hrabro ka\u017eem ne kada ose\u0107am da je ne. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije NAU\u010cIO SAM KAKO da zauzmem taj stav<\/strong> i da se dobro ose\u0107am sa tim. Kroz tu radionicu<\/a>, ta\u010dnije kroz procese i ve\u017ebe koje sam tada prolazio kao da se sa mene skidao sloj po sloj nametnutih stavova i principa koje sam skupljao godinama. Mislim da sam tada prvi put osetio istinsku slobodu. Kona\u010dno sam shvatio i prihvatio \u010dinjenicu da IMAM PRAVO DA BIRAM I DONOSIM ODLUKE<\/strong>!<\/p>\n

Za\u0161to je to veoma va\u017eno?<\/h2>\n

Kad mi nau\u010dimo da ka\u017eemo ne, tada i drugima pru\u017eamo priliku da nau\u010de tu va\u017enu lekciju. Kad nau\u010dimo da pratimo svoj unutra\u0161nji glas i kad po\u010dnemo da vodimo brigu o sebi tako \u0161to \u0107emo istinski po\u0161tovati svoje \u017eelje, vreme, potrebe, tada \u0107emo na pravi na\u010din i u pravoj meri biti od pomo\u0107i drugima. Tada na\u0161i odnosi postaju pravi, iskreni i istiniti. Tada i drugi znaju na \u010demu su sa nama. Nema la\u017enih izgovora, nema prenemaganja, nema prora\u010dunavanja i zabu\u0161avanja.<\/p>\n

Istina je najve\u0107e blago na putu do slobode<\/h2>\n

Dobre odnose sa drugima ostvarujemo samo ako smo ih prvo sa sobom ostvarili. Samo osoba spremna da prihvati i ispo\u0161tuje sebe ima kapacitet da na pravi i zdrav na\u010din prihvati druge i uka\u017ee im istinsko po\u0161tovanje. Ne kalkuli\u0161imo u odnosima ve\u0107 ih gradimo na zdravim i stabilnim osnovama. Krenimo sa jedinog pravog mesta s kog je potrebno krenuti putem svoje promene. Krenimo od sebe. Kad promenimo sopstvene misli o sebi promeni\u0107emo i \u010ditav svoj \u017eivot<\/a>.<\/p>\n

I to je tako…<\/p>\n

Sini\u0161a[\/vc_column_text][vc_single_image image=”4794″ img_size=”full” alignment=”center” onclick=”custom_link” link=”https:\/\/www.sinisaubovic.com\/promenite-misli-izlecite-zivot\/” css=”.vc_custom_1627989469961{margin-top: 50px !important;}”][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lep je ose\u0107aj videti da je neko sre\u0107an i raspolo\u017eenu na\u0161em prisustvu.<\/p>\n

Kada u nama prepoznaju dobrog prijatelja i osobu na koju mogu u svakom trenutku da se oslone, tako\u0111e je ne\u0161to zbog \u010dega se dobro ose\u0107amo. Ima radosti u tome da budemo od pomo\u0107i i da budemo prepoznati kao dobre osobe spremne da u\u010dine sve za druge.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4120,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[86],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4109"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4109"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4109\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4801,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4109\/revisions\/4801"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4120"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4109"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4109"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4109"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}