{"id":3303,"date":"2018-05-15T13:30:44","date_gmt":"2018-05-15T12:30:44","guid":{"rendered":"https:\/\/sinisaubovic.com\/dev\/?p=3303"},"modified":"2018-06-04T11:37:14","modified_gmt":"2018-06-04T10:37:14","slug":"kome-bre-da-oprostim-vs-kome-pre-da-oprostim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/kome-bre-da-oprostim-vs-kome-pre-da-oprostim\/","title":{"rendered":"Kome bre da oprostim? vs. Kome pre da oprostim?"},"content":{"rendered":"

Skloni smo da verujemo da, iz nama sasvim opravdanih razloga tako dugo, nekada i godinama nosimo odre\u0111enu bol, da je sasvim normalno i logi\u010dno \u0161to ljutnju zadr\u017eavamo u sebi i da oni prema kojima i dalje ose\u0107amo gor\u010dinu ne zaslu\u017euju da im oprostimo. Ali pravo pitanje glasi: Da li JA<\/strong> zaslu\u017eujem da se oslobodim toga?<\/em> Gotovo uvek se na kraju ispostavi da nas ta patnja zapravo mnogo ko\u0161ta i ne samo da nije vredna cene koju za nju pla\u0107amo, ve\u0107 nam ne daje ono \u0161to nam je najpotrebnije a to je mir. Bez obzira kroz \u0161ta ste pro\u0161li i koliku ste nepravdu ili patnju pretrpeli, znajte da nijedan bol nije vredan zadr\u017eavanja.<\/p>\n

 <\/p>\n

Suludo je neprestano opravdavati svoju ogor\u010denost, ljutnju i strahove koje nosimo sa sobom, pogotovo \u0161to u ve\u0107ini slu\u010dajeva to vi\u0161e i nije deo na\u0161e realnosti, trenutne stvarnosti u kojoj se nalazimo. Bol za koju se \u010desto tako \u010dvrsto dr\u017eimo a koja se dogodila u pro\u0161losti, i dalje\u00a0 nastavlja da \u017eivi isklju\u010divo u na\u0161em umu. Na nama je da odlu\u010dimo koliko dugo \u0107e tu i ostati. Kad prihvatimo istinu da se doga\u0111aj zbio u pro\u0161losti i da ga je nemogu\u0107e promeniti mo\u017eemo lagano da odustajemo od toga da ga koristimo danas kao izgovor za sve ono \u0161to trenutno u na\u0161em \u017eivotu ne ide kako treba.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kroz \u017eivot sam shvatio da je patnja preskupa\u2026<\/p>\n

 <\/p>\n

Veruju\u0107i u patnju odri\u010demo se slobode koja nam je najpotrebnija. Svako odbijanje da oprostimo i potreba da se dr\u017eimo bola je zapravo napad na nas same. Zar nije dovoljno \u0161to su nas drugi povredili? Zar je potrebno da nakon toga mi dodatno sami sebe povre\u0111ujemo? Prvi korak u prevazila\u017eenju patnje jeste shvatanje da patnja nije i nikada ne\u0107e biti re\u0161enje. Ako prepoznajete sebe u ne\u010demu od ovog va\u017eno je da shvatite da je najva\u017eniji naredni korak da oprostite. Opra\u0161tanje vas osloba\u0111a patnje iz pro\u0161losti i vra\u0107a vam slobodu koju zaslu\u017eujete i koja vam je preko potrebna ako \u017eelite da ne\u0161to kvalitetno uradite od svog \u017eivota.<\/p>\n

 <\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e vam zvu\u010dati \u010dudno, ali sigurno \u0107ete se slo\u017eiti da jedan deo vas \u017eeli da se i dalje dr\u017ei patnje, dok drugi deo vas \u017eeli da je se \u0161to pre oslobodi. Nalazite se u veoma nezahvalnoj situaciji u kojoj se ose\u0107ate nemo\u0107no, iscrpljeno i sputano. Sa jedne strane krivite druge za nepravdu koju su vam naneli ili osu\u0111ujete njihovo lo\u0161e pona\u0161anje, sa druge strane sebe mu\u010dite takvim toksi\u010dnim razmi\u0161ljanjem. Tako \u0107e biti sve dok ne promenite svoju percepciju o opra\u0161tanju.<\/p>\n

 <\/p>\n

Odluka kojom menjamo tok svog \u017eivota\u2026<\/p>\n

 <\/p>\n

Bol je, kao \u0161to sam to opisao i u svojoj knjizi \u2019Ja\u010di od bola\u2019 samo isku\u0161enje i ako ga se dugo dr\u017eimo, postaje ne\u0161to \u0161to stoji na putu na\u0161eg blagostanja, na\u0161eg mira i isceljenja. Bol je jasan pokazatelj da smo u velikom unutra\u0161njem konfliktu i to ose\u0107anje zapravo nema nikakve veze sa ljudima, situacijima i doga\u0111ajima iz pro\u0161losti. Kada shvatimo da sami u sebi iznova i iznova obnavljamo taj ose\u0107aj, bi\u0107e nam lak\u0161e da pre\u0111emo preko toga, ma \u0161ta da je u pitanju. Ali ne tako \u0161to \u0107emo se praviti da se ni\u0161ta nije dogodilo, ili \u0107emo zata\u0161kati ili opravdati tu\u0111e lo\u0161e pona\u0161anje. Upravo suprotno, izuzetno je va\u017eno da prihvatimo da se to ne\u0161to dogodilo i da zatim odlu\u010dimo da ta osoba, doga\u0111aj ili situacija vi\u0161e ne\u0107e imati nikakav uticaj na dalji tog na\u0161eg \u017eivota.<\/p>\n

 <\/p>\n

Opra\u0161tanje nam mo\u017ee promeniti ceo \u017eivot. Opro\u0161tanje nadilazi sve \u0161to je vidljivo i prote\u017ee se do neke nove i ve\u0107e istine. Imajte na umu da vas zapravo ni\u0161ta ne mo\u017ee povrediti osim va\u0161ih sopstvenih misli. Ako \u017eelite sebe da oslobodite patnje, ljutnje, cinizma, nezadovoljstva, kriticizma, ogor\u010denosti, ljubomore, nezale\u010dene pro\u0161losti i svog nepotrebnog prtljaga koji vu\u010dete za sobom kroz \u017eivot, onda je va\u017eno da oprostite.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cesto me pitaju \u2018Kako da oprostim\u2019. Tako \u0161to \u0107ete odustati od ideje da je bilo \u0161ta iz pro\u0161losti mogu\u0107e promeniti i prestati sa neprestanim premotavanjem iste pri\u010de \u0161ta bi bilo kad bi bilo<\/em>. Na taj na\u010din otvori\u0107ete prostor za opra\u0161tanje. Potrebno je o\u010distiti svoj um i nau\u010diti ga da ponovo radi za nas. Na\u0161e misli su nekada pune straha, samoosu\u0111ivanja, i\u0161\u010dekivanja, sumnji i drugih destruktivnih obrazaca. Ni\u0161ta nas tako brzo ne\u0107e dovesti u nevolju kao na\u0161e sopstvene misli. Isto tako ni\u0161ta nas tako lako ne\u0107e vratiti u balans kao \u0161to to mogu na\u0161e misli.<\/p>\n

 <\/p>\n

Da je samo bilo druga\u010dije\u2026<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako mi odr\u017eavamo i podsti\u010demo bol, odnosno na koji na\u010din mi napadamo sopstvenu li\u010dnost i kako se samopovre\u0111ujemo iznova i iznova? Kada se dogodi neka situacija u kojoj se osetimo kao \u017ertva, mi zapo\u010dinjemo unutra\u0161nji dijalog, odnosno konflikt koji traje daleko du\u017ee od onog realnog koji se dogodio u stvarnosti. Setite se svih onih situacija nakon kojih danima premotavate film u svojoj glavi i razmi\u0161ljate \u0161ta je sve trebalo da ka\u017eete toj osobi. Mi \u010desto nismo svesni koliko dugo to \u010dinimo i u jednom trenutku takav na\u010din razmi\u0161ljanja postaje jedina opcija za nas i prerasta u na\u0161u jedinu istinu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Prijatelj za ceo \u017eivot\u2026<\/p>\n

 <\/p>\n

Opra\u0161tanje igra veliku ulogu u svakom isceljenju i klju\u010d je za uspe\u0161nu vezu, karijeru, prosperitet i ispunjen \u017eivot. Svako od nas ima mnogo toga \u0161to je potrebno pustiti i oprostiti, iako vam se mo\u017eda \u010dini da ste ba\u0161 vi posebni i da je ono \u0161to je vama u\u010dinjeno stvarno neoprostivo, svi se suo\u010davamo sa tim.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zaista je divno biti pozitivan, ali je jo\u0161 divnije prihvatiti svoja ose\u0107anja i oprostiti. \u017divot nam pru\u017ea priliku da pro\u0111emo kroz razna iskustva ne da bismo mi ostali ljuti i ogor\u010deni, ve\u0107 da bismo sazrevali, ja\u010dali i i\u0161li napred sna\u017eniji i spremniji za nove nivoe u\u010denja i napretka. I zato, oslobodite se svega \u0161to vam nije potrebno i izaberite da budete ne\u017eni i blagi prema sebi dok idete kroz \u017eivot. Pona\u0161ajte se prema sebi kao prema prijatelju koga mnogo volite i do koga vam je stalo. Pomozite mu da se oslobodi pro\u0161losti i podsetite ga uvek da je sposoban da prevazi\u0111e sve. Nau\u010dite da budete sebi podr\u0161ka ba\u0161 onakva kakvu biste pru\u017eili onima koje najvi\u0161e na svetu volite. Tada postajete slobodni! Tada po\u010dinjete da \u017eivite! Tada kre\u0107ete putem svog prosperiteta.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Skloni smo da verujemo da, iz nama sasvim opravdanih razloga tako dugo, nekada i godinama nosimo odre\u0111enu bol, da je sasvim normalno i logi\u010dno \u0161to ljutnju zadr\u017eavamo u sebi i da oni prema kojima i dalje ose\u0107amo gor\u010dinu ne zaslu\u017euju da im oprostimo. Ali pravo pitanje glasi: Da li JA zaslu\u017eujem da se oslobodim toga? […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3309,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[57],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3303"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3303"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3628,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3303\/revisions\/3628"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3309"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sinisaubovic.com\/dev\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}