Promena je jedino što je izvesno u našem životu. Svaki trenutak je promena. Dok čitate ove redove nešto se u vama ali i oko vas menja. Menjaju se godišnja doba, vremenski uslovi, smenjuju se dan i noć, menja nam se raspoloženje, menjamo svoj pogled, menjamo prijatelje, partnere, navike, ponekad zemlju u kojoj živimo. Ako se osvrnemo unazad shvatićemo da smo upravo i mi sami rezultat mnogih promena koje su se dešavale u nama ali i izvan nas, bilo da smo se svesno odlučivali da nešto menjamo, bilo da smo jednostavno reagovali na okolnosti koje su se dešavale. Važno je da smo svesni toga. Ta činjenica nam pomaže da razumemo sebe i sve ono što se u nama događa kada se stvari u našem životu menjaju ili kada mi želimo da menjamo nešto. Nekada se dešava da se možda i godinama nalazimo gotovo zarbljeni u nekim situacijama, okolnostima, odnosima, iz kojih ne znamo kako da izađemo. Osećamo da je vreme da nešto promenimo ali sama pomisao na nešto što bismo mogli da preduzmemo toliko nas uplaši, gotovo parališe, da se odlučujemo da nastavimo po starom i živimo kao i do sada jer je za razliku od novog, situacija u kojoj smo makar poznata i u njoj smo navikli da funkcionišemo. Zato ima mnogo onih koji godinama žive u strahu od onog što bi moglo da se desi ako se odluče na neki drugačiji korak. Zbog straha od nepoznatog rizikuju da ceo život prožive u osećanju promašenosti.

Kao neko ko je godinama živeo upravo tako, sa osećanjem promašenosti i večite osrednjosti bilo mi je nezamislivo da postoji neki drugačiji način od tog pukog životarenja. Plašio sam se da bih ako uradim nešto što zaista želim mogao da izgubim i to malo što imam. Strahovao sam da će mi se ionako nikakav život raspasti poput čaše a da će sitni komadići stakla moje duše raspršiti na sve strane. I ne samo da će staklo odleteti svuda unaokolo već postoji mogućnost da će i drugi zbog mojih novih odluka biti povređeni, da će ih moja promena gotovo poseći a to ne bih mogao da podnesem. Nisam shvatao da su svi ti strahovi bili vezani za sve ono što sam naučio i saznao o životu odrastajući i upijajući tuđa verovanja i tuđa ograničenja, poput sunđera:

Igraj na sigurno,

ne talasaj mnogo,

ne skreći suviše pažnju na sebe,

gledaj od čega se živi,

samo tebe čekaju,

ne zanosi se,

ne filozofiraj,

spusti se na zemlju,

kasno je sada,

gde bre ti živiš,

ko si ti da uspeš u tome?

Ko sam ja da uspem u tome? Ko sam ja da uspem u bilo čemu? Ko sam ja da budem ovo ili ono? A onda se jednog dana u mom životu sve izokrenulo. Jednoga dan nakon toliko rana, bola i muke desilo se dno koje sam tako jasno video i doživeo. Desio se lom koji svesno nisam tražio ali za kojim je moja duša vapila. Desio se preokret od kog se čitav moj svet  izokrenuo naglavačke. I začudo, tada, kada sam dotakao dno života (i pakao i ponore) baš kao u dobroj staroj pesmi, ja sam zapravo dotakao onu drugu stranu svog bića, onu istinsku prirodu svog postojanja koja kaže da mi je život dat da ga živim i da se razvijam a ne da sečem sopstvene grane i igram na malo i sigurno. Pitanje koje sam godinama slušao KO SI TI DA USPEŠ samo po sebi se okrenulo u ISTINU koja je postala moj životni moto koji kaže: A KO SAM JA DA NE USPEM? Ko je odredio kako ću da živim? Ko je propisao bilo kome dokle može da stigne? Bog svakako nije. Ili Život, ako vam taj pojam više prija. Svakako iskra života koja je u nama tu je sa dobrim razlogom. Ne da bi se gasila već naprotiv, da bi sijala i da bismo joj mi u tome pomogli. Svetlost bića nam je data da je održavamo, da nam pokazuje put i da nastavimo da je prenosimo dalje do svih onih kod kojih je utihnula ili su zaboravili da je poseduju. Svojom promenom postajemo nosioci ne samo sopstvene već i promene sveta u kom živimo. Dajući sebi dozvolu da sijamo i da se razvijamo, mi i druge podsećamo da i oni mogu to isto. Razvijajmo se i napredujmo ne da bismo bilo bolji od drugih već da bismo svi zajedno ovaj svet činili boljim mestom za život. Ako želimo da se bilo šta promeni na bolje budimo hrabri da postanemo promena koju priželjkujemo, da živimo već sada to što želimo da se desi.

Na radionici Put Promene pojavila se devojka i podelila pred svima svoj bol zbog neprihvatanja sa kojim se dugi niz godina nosila. Osećanje da nije dovoljno dobra, da nije dovoljno lepa i da nema ono što joj je potrebno da bi bila srećna, zadovoljna i uspešna je nešto sa čim je navikla da živi. Ali trenutak kada je ustala i bila hrabra da pred svima progovori o svom strahu bio je onaj prvi, najvažniji korak. Suze su je gušile kad god bih joj postavio novo pitanje ali je i tada ostala hrabra i istrajala u svojoj nameri da se suoči sa svojim najdubljim strahovima. Samo nekoliko ključnih pitanja koje sam joj postavio bilo je dovoljno da dođe do svoje istine ali I da osvesti svu svoju lepotu, snagu i potencijal. Nije joj bilo lako da prihvati te svoje kvalitete za koje su joj govorili da ih nema ali njena hrabrost i istinska želja bili su jači od svega. Osmeh s kojim je sela nakon našeg mini koučinga vratio je nadu ne samo njej nego i svima koji su bili prisutni na ovoj radionici.

I zato, kad god se pokolebaš I kad se u strahu zapitaš KO SAM JA DA BUDEM TO I TO dozvoli sebi da čuješ glas koji te pita A KO SI TI DA TO NE BUDEŠ?

I ma kako bilo, kreni hrabro putem svog srca i svoje slobode. Ne igraj na sitno i ne gasi sopstvenu svetlost! Kreni odvažno na svoj PUT PROMENE! I sve što ti bude potrebno na tom putu znaj da će ti biti dato. Seti se uvek: to je samo promena!

The post Ne plaši se. To je samo promena. appeared first on Siniša Ubović.

Suludo je neprestano opravdavati svoju ogorčenost, ljutnju i strahove koje nosimo sa sobom, pogotovo što u većini slučajeva to više i nije deo naše realnosti, trenutne stvarnosti u kojoj se nalazimo. Bol za koju se često tako čvrsto držimo a koja se dogodila u prošlosti, i dalje  nastavlja da živi isključivo u našem umu. Na nama je da odlučimo koliko dugo će tu i ostati. Kad prihvatimo istinu da se događaj zbio u prošlosti i da ga je nemoguće promeniti možemo lagano da odustajemo od toga da ga koristimo danas kao izgovor za sve ono što trenutno u našem životu ne ide kako treba.

Kroz život sam shvatio da je patnja preskupa…

Verujući u patnju odričemo se slobode koja nam je najpotrebnija. Svako odbijanje da oprostimo i potreba da se držimo bola je zapravo napad na nas same. Zar nije dovoljno što su nas drugi povredili? Zar je potrebno da nakon toga mi dodatno sami sebe povređujemo? Prvi korak u prevazilaženju patnje jeste shvatanje da patnja nije i nikada neće biti rešenje. Ako prepoznajete sebe u nečemu od ovog važno je da shvatite da je najvažniji naredni korak da oprostite. Opraštanje vas oslobađa patnje iz prošlosti i vraća vam slobodu koju zaslužujete i koja vam je preko potrebna ako želite da nešto kvalitetno uradite od svog života.

Možda će vam zvučati čudno, ali sigurno ćete se složiti da jedan deo vas želi da se i dalje drži patnje, dok drugi deo vas želi da je se što pre oslobodi. Nalazite se u veoma nezahvalnoj situaciji u kojoj se osećate nemoćno, iscrpljeno i sputano. Sa jedne strane krivite druge za nepravdu koju su vam naneli ili osuđujete njihovo loše ponašanje, sa druge strane sebe mučite takvim toksičnim razmišljanjem. Tako će biti sve dok ne promenite svoju percepciju o opraštanju.

Odluka kojom menjamo tok svog života…

Bol je, kao što sam to opisao i u svojoj knjizi ’Jači od bola’ samo iskušenje i ako ga se dugo držimo, postaje nešto što stoji na putu našeg blagostanja, našeg mira i isceljenja. Bol je jasan pokazatelj da smo u velikom unutrašnjem konfliktu i to osećanje zapravo nema nikakve veze sa ljudima, situacijima i događajima iz prošlosti. Kada shvatimo da sami u sebi iznova i iznova obnavljamo taj osećaj, biće nam lakše da pređemo preko toga, ma šta da je u pitanju. Ali ne tako što ćemo se praviti da se ništa nije dogodilo, ili ćemo zataškati ili opravdati tuđe loše ponašanje. Upravo suprotno, izuzetno je važno da prihvatimo da se to nešto dogodilo i da zatim odlučimo da ta osoba, događaj ili situacija više neće imati nikakav uticaj na dalji tog našeg života.

Opraštanje nam može promeniti ceo život. Oproštanje nadilazi sve što je vidljivo i proteže se do neke nove i veće istine. Imajte na umu da vas zapravo ništa ne može povrediti osim vaših sopstvenih misli. Ako želite sebe da oslobodite patnje, ljutnje, cinizma, nezadovoljstva, kriticizma, ogorčenosti, ljubomore, nezalečene prošlosti i svog nepotrebnog prtljaga koji vučete za sobom kroz život, onda je važno da oprostite.

Često me pitaju ‘Kako da oprostim’. Tako što ćete odustati od ideje da je bilo šta iz prošlosti moguće promeniti i prestati sa neprestanim premotavanjem iste priče šta bi bilo kad bi bilo. Na taj način otvorićete prostor za opraštanje. Potrebno je očistiti svoj um i naučiti ga da ponovo radi za nas. Naše misli su nekada pune straha, samoosuđivanja, iščekivanja, sumnji i drugih destruktivnih obrazaca. Ništa nas tako brzo neće dovesti u nevolju kao naše sopstvene misli. Isto tako ništa nas tako lako neće vratiti u balans kao što to mogu naše misli.

Da je samo bilo drugačije…

Kako mi održavamo i podstičemo bol, odnosno na koji način mi napadamo sopstvenu ličnost i kako se samopovređujemo iznova i iznova? Kada se dogodi neka situacija u kojoj se osetimo kao žrtva, mi započinjemo unutrašnji dijalog, odnosno konflikt koji traje daleko duže od onog realnog koji se dogodio u stvarnosti. Setite se svih onih situacija nakon kojih danima premotavate film u svojoj glavi i razmišljate šta je sve trebalo da kažete toj osobi. Mi često nismo svesni koliko dugo to činimo i u jednom trenutku takav način razmišljanja postaje jedina opcija za nas i prerasta u našu jedinu istinu.

Prijatelj za ceo život…

Opraštanje igra veliku ulogu u svakom isceljenju i ključ je za uspešnu vezu, karijeru, prosperitet i ispunjen život. Svako od nas ima mnogo toga što je potrebno pustiti i oprostiti, iako vam se možda čini da ste baš vi posebni i da je ono što je vama učinjeno stvarno neoprostivo, svi se suočavamo sa tim.

Zaista je divno biti pozitivan, ali je još divnije prihvatiti svoja osećanja i oprostiti. Život nam pruža priliku da prođemo kroz razna iskustva ne da bismo mi ostali ljuti i ogorčeni, već da bismo sazrevali, jačali i išli napred snažniji i spremniji za nove nivoe učenja i napretka. I zato, oslobodite se svega što vam nije potrebno i izaberite da budete nežni i blagi prema sebi dok idete kroz život. Ponašajte se prema sebi kao prema prijatelju koga mnogo volite i do koga vam je stalo. Pomozite mu da se oslobodi prošlosti i podsetite ga uvek da je sposoban da prevaziđe sve. Naučite da budete sebi podrška baš onakva kakvu biste pružili onima koje najviše na svetu volite. Tada postajete slobodni! Tada počinjete da živite! Tada krećete putem svog prosperiteta.

The post Kome bre da oprostim? vs. Kome pre da oprostim? appeared first on Siniša Ubović.

Ako se ne ispolje, odnosno ako se na pravilan način ne oslobodimo njih, nešto će se unutar tela dogoditi ili će nas neki misaoni obrazac neprestano sabotirati sve dok ga ne uočimo, odnosno sve dok ne pronađemo mentalno emocionalni uzrok ovih unutrašnjih nesklada.

Mi funkcionišemo po principu koji nas ili vodi unapred ili zadržava u mestu. Ukoliko nismo skloni promenama i nismo otvoreni za nove pristupe, velika je verovatnoća da ćemo stalno besneti zbog iste stvari, da će nas neprestano isti ljudi povređivati i da će nas gotovo iste situacije uznemiravati. Kada pobesnimo, uvek upotrebljavamo iste reči koje upućujemo drugima u vidu odbrane ili direktnog napada ili pak svoju emociju potisnemo, prećutimo i taj isti dijalog premotavamo danima, nedeljama a ponekad i godinama u svom umu. Bilo kako bilo, mi u oba slučaja samo još više pogoršavamo stanje nezadovoljstva i ogorčenosti a to pre ili kasnije može dovesti do depresije i velikog bola. Naš zadatak je da pronađemo adekvatan način da se oslobodimo emocija koje nas drže zaglavljenima i koje nas sputavaju da živimo radosnijim i ispunjenijim životom.

Postoji nekoliko načina da se oslobodimo od ovakvih osećanja. Jedan od najboljih je da ukoliko smo u mogućnosti, kada nismo u afektu, popričamo sa osobom na koju smo ljuti, ne napadajući je i ne okrivljujući je za to kako se osećamo. Važno je da budemo otvoreni i da jasno kažemo kako se osećamo a ne šta je ta osoba loše uradila. Nije suština u svaljivanju krivice na druge niti optuživanje bilo koga. Ka rešenju uvek vodi priča o tome kako se osećamo a ne šta je to što drugi pogrešno rade. Ako su u pitanju vaši roditelji, bilo bi lepo da se pre nego što započnete priču raspitate o njihovom detinjstvu i o tome kako su se njihovi roditelji ponašali prema njima kako biste ih bolje razumeli. Siguran sam da ćete uočiti slične obrazce. Ako pak sa druge strane niste u mogućnosti da popričate sa osobom na koju ste ljuti, možda ste se vremenom udaljili, možda više nije među živima, a nekada davno je učinila nešto što vas i danas boli, onda je vreme da se oslobodite toga tako što ćete joj oprostiti. Nisam rekao da odobrite nešto loše što je učinila niti da se sažalite, potrebno je samo da sebe oslobodite tereta koji vam je nepotreban. Kod opraštanja je veoma važno da razumemo da je i drugima dozvoljeno da se naljute i da ispolje svoje emocije. I oni, baš kao i mi rade upravo onako kako znaju u tom trenutku.

Moguće je da već dugo vremena držite svoja osećanja pod ključem i da se tu dosta toga nagomilalo. Ali zaista nije potrebno da živite i dalje sa osećanjem krivice, besa ili stida. Imajte na umu da vaša osećanja nisu ništa drugo do misli koje vas vode ka određenoj akciji. A vi možete imate potpunu kontrolu nad svojim mislima u svakom trenutku. Sva ta osećanja koja u nama izazivaju nelagodu, neprijatnost ili teskobu nemaju nikakvu svrhu i potrebno je da ih se oslobodite, kako biste u svoj život uneli neka nova, pozitivna iskustva.

Možda ste do ovog trenutka bili osoba koja je veliki deo svog života ljuta, besna i ogorčena i to je nešto što je vremenom preraslo u naviku. Naučili ste možda još od ranog detinjstva da će vam roditelji izaći u susret ili ispuniti želju ukoliko pobesnite. Možda ste ste uspešno koristili tokom života! Neke ljude ste preplašili svojim ponašanjem, druge ste odgurnuli od sebe svojim ponašanjem, ali siguran sam da se nikada niste osećali srećno i ispunjeno nakon prosipanja svoje gorčine ka drugima. I pogodite šta, isto tako se ni druga osoba nije osećala prijatno, što znači da niko nema nikakvu korist i dobrobit od svađe, uvreda i bešnjenja.

Zapitajte se da li ste često besni i u kojim to situacijama jednostavno ne uspevate da se iskontrolišete? Razmislite da li je to jedini način da odreagujete i kako te frustracije utiču na kvalitet vašeg života. Naravno da postoje nepravde koje vam smetaju i situacije u kojima imate pravo da pobesnite. Samo je pitanje kako se nakon takvih izliva besa osećate, da li ste mirni i zadovoljni ili se osećate još gore jer ste možda u afektu rekli i mnogo toga što ne mislite? Ako nakon takvih trenutaka počnete da se vrtite u krugu krivice i griže savesti onda je definitivno došlo vreme da pronađete ADEKVATNE načine da ispoljite svoja osećanja kako ni sebe ni druge ne biste dodatno povređivali.

Mi često pobesnimo zato što se osetimo ugroženo i vikanjem, urlanjem i pretnjama želimo da nadjačamo ono što ne želimo da čujemo. Bes je zapravo pokazatelj da se ne slažemo sa trenutnom realnošću u kojoj se nalazimo. Mi najčešće sebe najstrožije kažnjavamo kada smo ljuti. Želim da razmislite malo i o tome. Koliko zapravo volite i podržavate sebe? Koliko razumete sebe i svoje navike? Da li ste sebi podrška ili se često sputavate?

Dakle, ma koliko imamo utisak da su okolnosti ili drugi ljudi uzrok besa, ljutnje i patnje bilo koje vrste koju osećamo, izuzetno je važno da razumemo da je to i dalje isključivo naše iskustvo i naša percepcija sveta. Jedino tim pristupom možemo da pokrenemo proces pozitivne promene u svom životu. Dokle god budemo živeli sa osećanjem da smo žrtve okolnosti, ljudi i događaja nećemo biti u mogućnosti da bilo šta suštinski promenimo. To i predstavlja okosnicu rada i svih radionica i programa koje vodim: razumevanje sebe i svog sistema razmišljanja a nakon toga i promena misaonih obrazaca i svih onih sputavajućih verovanja koja smo stekli o životu. Naše emocije, naša iskustva, naše rane i naša bol se nalaze u nama, baš kao što se u nama nalaze i naša sreća, naš mir i naše isceljenje. Dakle sve  je to u nama, a ne u nekom drugom. Samim tim u nama se nalazi i sva potrebna moć i snaga kako bismo sve to što nas sputava prevazišli i nastavili putem svoje dobrobiti i blagostanja.

Postoji i mnogo drugih načina da se oslobodite svojih osećanja. Na dvodnevnoj radionici ‘Promenite misli – izlečite život’ veliki segment je posvećen pratkičnom i bezbednom oslobađanju od besa, jer je izuzetno važno da u tom procesu ne ugrozimo i ne povredimo ni sebe ni druge. Neverovatne se životne  transformacije dešavaju tokom ova dva dana gde se mnogi učesnici možda po prvi put u životu suoče sa sobom i svojim potisnutim, stvarnim osećanjima. Kroz jedan veoma bezbedan proces tokom ovog vikenda imaju priliku da oslobode iz svog srca i iz svog tela godine i godine nataložene ljutnje, stida, krivice i straha.

Postoje mnogi načini da to učinite: možete da urlate na sav glas uz glasnu muziku, možete da udarate u jastuk ili džak za udaranje. A možete isto tako i da se isplačete, napišete pismo ljutnje ili uradite neku fizičku aktivnost. Ne možete ni da zamislite kakva promena će se dogoditi u vašem životu kada se budete oslobodili besa i ljutnje koji se trenutno nalaze u vama. Bićete otvoreniji za nove veze, bićete prijatniji i sebi i drugima, bićete srećniji i zadovoljniji.

The post Oslobodite se besa na pravi način appeared first on Siniša Ubović.

Za nekoga je uspeh isključivo vezan za karijeru. Drugi su orijentisani ka porodici, dok je za nekoga najveći uspeh, uspeh njegove dece. Dakle, svako od nas ima svoj pogled na to. Zato je važno da sebi postavimo naredno pitanje – Šta je za mene uspeh?

Svi mi imamo određene stavove na osnovu kojih donosimo odluke i sprovodimo iste. Upuštamo se u neke nove avanture ili pratimo rutinski ritam života. Pre nego što odgovorite na pitanje zapitajte se da li ste neko ko u startu odustaje i veruje da je nešto neostvarivo, ili ste ipak neko ko pokušava i otkriva neke nove načine i rešenja. Upravo sam u svojoj najnovijoj knjizi ‘Jači od bola’ pričao o tome kako uvek postoji lakši način. Rešenje za neku našu situaciju ne mora uvek da bude ono koje mi trenutno vidimo, ma koliko nam ono u tom trenutku delovalo važno i jedino. Budite hrabri i spremni da skrenete sa unapred zacrtanog kursa, upišite se na listu onih koji su tragajući za jednim, otkrili neki sasvim novi kontinent.

Kakav je vaš stav o uspehu ogleda se u tome da li ste neko ko u startu odustaje jer je teško. Ako ste sa druge strane neko ko ne posustaje pred poteškoćama onda ste se sigurno jednom zapitali koliko je još potrebno vremena, snage i truda da biste konačno ostvarili to što priželjkujete. Voleo bih da vam upravo ovaj trenutak bude novi podsticaj, baš kao što je podnaslov mog najvećeg treninga ‘Total motivation’ glasio – Odustajanje nije opcija! Zato vas pozivam da budete fleksibilni i otvoreni za neka nova rešenja. Prema tome budite otvoreni i za neke nove promene. Možda će baš ovaj tekst koji danas budete pročitali u vama probuditi nešto novo, možda će to biti neka knjiga, jedna rečenica iz filma ili informacija koju ćete dobiti od osobe koju ćete sresti na putu do posla. Nikada ne znamo šta može da nas inspiriše. Fleksibilnost je veoam važna. Ali najvažnije od svega toga je da verujemo da to možemo.

Bez ovog stava, teško je uspeti. To ne znači da nećete. Svi mi imamo u okruženju i neke ljude koji i nisu baš neki pozitivci, ali uspevaju u određenim stvarima. Pitanje koje se tu postavlja jeste kako se oni osećaju kada nešto ostvare. Da li znaju da uživaju u tome? Da li su svesni svakog uspeha i pomaka ili su u konstantnom grču da im nešto fali, da nisu dovoljno vredni i dobri.

Poteškoće na putu su tu da nas podsete šta sve možemo da prevaziđemo. Setite se tog ličnog i unutarašnjeg zadovoljstva kada ste ostvarili nešto. Setite se kada je bilo teško, a vi ste uspeli da rešite to i da na neki način unesete lakoću u ceo taj proces. To možete učiniti i svaki naredni put!

Ja verujem u vas!

The post Kakav je moj stav o uspehu? appeared first on Siniša Ubović.

Da li zaista i dalje želite da verujete u ono što vam više ne služi? Šta bi bilo kada biste stara uverenja zamenili nekim novim i konstruktivnijim?

Postarajte se da sve što govorite i radite bude dosledno nekim novim uverenjima koja želite da usvojite. Ono što možete da učinite gotovo odmah jeste da pogledate u sebe i preispitate oblasti svog života u kojima još uvek gajite sumnje u polgedu svojih sposobnosti i talenata.

Malo po malo, korak po korak, zamenićete sve više navika i vaš život će postati ispunejniji. Promena koja se bude dešavala zadiviće i vas, ali i one koji vas okružuju.

Uvek imajte na umu: Postupajte u skladu sa uverenjima koja želite da usvojite. Važno je da shvatite da putem svega što svakodnevno radite i govorite, razvijate i kontrolišete, vi zapravo gradite sopstveni karkater i ličnost. Čovek kao ljudsko biće rođen je sa potrebom da raste i da se razvija, da napreduje i da se širi, zato vam je potpuno neprirodno kada se ovaj prirodni proces rasta zaustavi. Osećate se umorno, iscrpljeno, nemate volje da se pokrenete, život gubi smisao, a svaki korak koji želite da preduzmete već je i u mislima ogroman napor.

Budući da postajemo ono o čemu razmišljamo, bilo bi dobro da osmislimo i da se zatim povežemo sa idealnom slikom sebe. Dobra vest je da su sva naša uverenja stečena. Mnoge stvari još uvek ne znamo o sebi, a ono što znamo uglavnom i nije toliko tačno. Postoji velika mogućnost da posedujete izvanrednu sposobnost u oblasti za koju ste mislili da ste ‘antitalenat’, kao što je to na primer dizajn, preduzetništvo ili zarađivanje novca.

Šta će se dogoditi sa vama ako o sebi počnete da mislite na drugačiji način?

Radeći sa hiljadama ljudi na našim prostorima, ali i u svetu primetio sam šablon koji se nalazi u svima nama, bez obzira da li smo sa prostora Jugoslavije, iz Turske, Meksika, Kine ili Amerike. Kada na konstruktivan način izmenimo svoja uverenja o sebi, životu i svom ličnom postojanju, tada svi mi prelazimo na jedan novi nivo života u kom primenjujemo novostečena znanja i ostvarujemo mnogo značajniji napredak. Činjenica je da svako od nas poseduje mnogo više potencijala nego što može da iskoristi tokom celog života.

I zato imajte na umu da je vaše pravo da izaberete u šta ćete da verujete. 

The post Mislite na drugačiji način appeared first on Siniša Ubović.