Čovek na tebe ne može da se osloni… Uvek sve zabrljaš

  • Nikad od tebe ništa!
  • Nemaš pojma.
  • Ti da ćutiš – niko te ništa nije pitao.
  • Čovek na tebe ne može da se osloni.
  • Uvek sve zabrljaš.
  • Smotana si.
  • Kad ćeš već jednom da uradiš onako kako ti se kaže?
  • Kakva si ti budala.
  • Ti si nesposoban.
  • Sve radiš pogrešno.

„To je za tvoje dobro…”

U arsenalu poruka koje svakodnevno mnogi dobijaju može se naći još mnoštvo „kreativnih” načina na koje nam ljudi upućuju svoje komentare i to često za „naše dobro”, da bi nas osvestili, pomogli nam da se trgnemo, ukazali nam šta to sve ne radimo kako treba… I zaista, najčešće i to naročito od najbližih slušamo ovakve komentare. Pa i pored toga što nam čak i saopšte da nam to govore za naše dobro, mi duboko u sebi osećamo ovakve poruke kao napad, bol i podsetnik na to da nismo dovoljno dobri.

Uputiti nekome kritiku može biti put popločan dobrim namerama od strane onoga ko kritikuje, ali onaj koji je čuje lagano počinje da se zatvara u sebe, pokušavajući da se sve više prilagodi očekivanjima drugih, gutajući svoju bol, potiskujući svoja osećanja, gušeći suze u sebi zbog silne nedovoljnosti koja iz dana u dan postaje sve veća i veća i preti da sruši sve stubove samopouzdanja i sigurnosti.

Svako od nas ima prirodnu potrebu da voli i da bude voljen, ali upravo ovakve poruke, koliko god nemaju veze sa realnošću i istinom, lagano zatvaraju naše srce prema drugima, zatvaraju naše srce prema svetu i vremenom svoje srce počinjemo da zatvaramo i sami za sebe. Negativne poruke i kritike obojene teškim i isključivim stavovima koje nam upućuju ljudi iz okruženja, a koji se tiču nas i onoga što želimo, naših izbora, naših odluka, partnera koje biramo, poslova koje radimo, fakulteta koje studiramo, odustajanja od studiranja, zadataka koje obavljamo… Do te mere boje unutrašnje prostore našeg bića koje postaju sve ranjivije i sve teže ume da se nosi sa tim. Tada se zatvaramo u sebe, trudeći se da ne skrećemo pažnju na sebe, da nikoga ne uznemirimo, da ne iznesemo svoje mišljenje, da ponovo ne bismo bili povređeni.

„Ako misliš da sam loš, sada ću da ti pokažem koliko stvarno mogu da budem loš!”

Ima situacija kada ovakva kritika sa druge strane u nekome od nas probudi revolt, želju da radimo suprotno, da budemo zaista onakvi kakvim nas predstavljaju u svojim kritičkim osvrtima. Potiskujući svoje pravo osećanje ranjivosti, kao vid zaštite od bola koji bi nam mogao biti nanet neprestanim osuđivanjem naših izbora, koraka, postupaka ili naših osobina, možemo razviti upravo takav mehanizam kojim bismo sebe odvojili od bola koji bi mogao da nas uguši i pokušavamo da na veštački način „pumpamo” svoje samopouzdanje, pokazujemo da smo jaki i da nas se to ne tiče, koristeći vid agresivne odbrane tj. kontranapada.

„Napad je najbolja odbrana.”

Nekada smo skloni, naročito ako smo dugo bili kritikovani, da stvorimo takav vid zaštite oko sebe, takvo utvrđenje za odbranu od eventualnog napada (neretko ta zaštita bude i u vidu velike količine kilograma kojima se opašemo kao oklopom) i budemo u poziciji napadača, kritičara, onog ko prvi upire prstom u druge i svima odmah „saspe sve u lice”. Iako imamo utisak da smo superiorni, na taj način samo prikrivamo svoj bol i svu potisnutu ljutnju, ogorčenost i kriticizam upućujemo pre nego li bi bilo ko i pomislio da na nas krene. „Napad je najbolja odbrana” postaje moto koji vodi i pokreće neke koji nisu u stanju da se suoče sa sobom i svojim stvarnim emotivnim stanjem.

Sve su to načini koji pokazuju dubok vid potisnutih emocija, ali pre svega potisnute suštinske prirode. Svako od nas ima potrebu, pravo ali i obavezu da se razvija. Pa ipak, važno je znati da niko ne može da se razvija u atmosferi neprestanog osuđivanja. Niti mi, niti drugi koje možda mi kritikujemo. Ovaj vid destruktivnog načina kritikovanja u kojima se direktno vrši atak na nečije samopouzdanje, nečiju ličnost i nečiju dušu, pogubno je za razvoj tog bića.

Promenite misli – Izlečite život

Najčešće su se takve poruke dobijale u najranijem detinjstvu i danas, kada kroz program Promenite misli – Izlečite život radim sa ljudima na osvešćivanju njihovih duboko potisnutih emocija, neizražene ljutnje, griže savesti koja ih izjeda, gorčine koje godinama nose često prema najbližima, strahovima koji ih blokiraju da se razmašu, rašire svoja krila, žive srećno i zadovoljno… Primećujem koliko je svakome od nas potrebno da se vratimo sebi, da razumemo sebe, odobrimo sebe, budemo blagi prema sebi, da se odnosimo prema sebi sa poštovanjem i puno ljubavi, da se setimo koliko smo divni upravo ovakvi kakvi jesmo i da nema potrebe da više gušimo i sputavamo sebe samo zato što nam je neko nekada rekao nešto što je samo njegovo mišljenje o nama koje uglavnom nema veze sa istinom.

Samo ako na taj način počnemo da gledamo na sebe, ako naučimo da na istinski konstruktivan način priđemo sebi i razumemo sebe, isključivo tako ćemo moći da na pravi i konstruktivan način priđemo jedni drugima i da uputimo konstruktivan feedback, konstruktivnu kritiku. Nema potrebe da napadamo i unižavamo nečiju ličnost već je važno da iz polja najveće ljubavi jedni drugima budemo podrška i podsticaj za napredak.

Ako dugo trpite ovakav destruktivan način i neprestano kritikovanje od strane drugih, znajte da je pravi trenutak da se vratite sebi i da razumete da je to samo tuđe mišljenje u koje vi ne morate da verujete. Umesto da se branite, povlačite ili osećate loše, postoji mnogo bolji način.

 

Poradite na svom samopouzdanju

Od srca vam preporučujem jedan od mojih najkvalitetnijih programa lične transformacije. Okružite se ljudima koji veruju u vas, ali pre svega neka vam upravo takav odnos drugih prema vama podseti da nikada nikome ne pristupate na taj način. Ako ne možemo da budemo podrška, nema razloga da budemo kamen spoticanja bilo kome.

Rešenje je uvek u povezivanju sa sobom. Kada budemo promenili svoj odnos prema sebi, tada će i drugi da nas vide na drugačiji način.

Poštujte sebe da bi vas i drugi poštovali.

Promenite misli - Izlečite život

Slični Tekstovi

12 Komentara

  1. Siniša, hvala ti na ovako divnom članku!

  2. Divno…tako jednostavno ….a vecini nas tako tesko… Hvalaaaa najlepse

  3. Bravo!
    Pravo u centar

  4. Sve je lepo objašnjeno, jedino što je danas jako teško naći osobe blagonaklone bar meni. Npr na poslu, postoje žene koje su psihički poremećene i do te mere bezobrazne da je mene stvarno strah. Sve negativno slusam 7 sati.. Sad kad sam na odmoru treba mi rehabilitacija

    • Polako ,krenite da menjate sebe i videcete da ce se i sve oko Vas promeniti.
      Budite strpljivi i uporniy.Najlaksi nacin da promenimo druge je da promenimo sebe.
      I pratite Sinisu.On je najveci Ucitelj na ovim prostorima.Meni je pomogao da Dihovno rastem i vec sest godina ga pratim.Volim Vas i svu Srecu Sveta Vam zelim 😍

  5. Dragi Siniša, hvala puno na svakoj podršci koju nam nesebično daješ na našem putu promene.
    Veliki pozdrav iz Laosa od Tane & Martina

  6. Sinisa ja ne znam kako da se zahvalim na ovom tekstu koji ste poslali… Ovaj tekst opisuje mene. Kad sam odrastala samo te kritike sam prozivljavala… Kad sam sklopila brak, jos gore od toga. Evo jos se nisam izvukla iz svega toga. Muci me proslost. Ne znam kako da se rijesim ruzne proslosti. Rado bi dosla na tvoje radionice, ali sam daleko i nikako se ne uklapam. Citala sam tvoje knjige. Ne sve, ali nekoliko i ovitekstovi su mi pravo osvezenje. Veliko hvala. Ako moze nesto u vezi sa prosloscu. Hvala i srdacvan pozdrav!

  7. Apsolutno se slažem za Vama….Moja mama je čitav moj život ubedjivala mene kako treba to i to da radim….ona zna šta je za mene najbolje,kako sam ne ambiciozna…i jos mnogo toga a zapravo smo kao osobe potpuno različite jer bas sve pa i pogled na život nam se razlikuje.To je mene uvek nerviralo,jer je ona karijerista a ja nisam jer mislim da u životu imam mnogo bitnijih stvari od toga da budeš poznat…Mene mnogo više cine srećnom neke male stvari,vreme koje provodim sa dragim ljudima,šetnja,putovanja,hobi koji imam,iskreni razgovori sa bliskim osobama i slično.Tako da potpuno razumem osecaj tih ljudi o kojima ovde govorite ali oni moraju kao i ja da se suprotstavljaju tome i da nastave da rade sve ono sto oni sami žele… jer najvažnije je biti zadovoljan sobom,a ja to jesam!!!
    Mislim da je najveći problem nedostatak ljubavi i da bi ta tema možda bila zanimljiva za neki vas tekst..jer sve lose stvari i cine oni ljudi koji su željni ljubavi…a druga tema bi bila iskrenost u odnosima svih vrsta dakle da se ljudi podstaknu da otvoreno i iskreno govore jedni drugima o svemu. Ja sam po prirodi takva i nemam problem da kažem iskreno šta mislim ali primećujem da većina ljudi ima…
    Želim Vam sve najbolje u daljem radu.
    Pozdrav 🤗

  8. hvala za pokusaje otreznjenja u nemirnim vremenima!<3

  9. Siniša, red bi bio da se svrati i do Kragujevca malo 🙂
    Veliki pozdrav

  10. Poštovani Siniša,
    Hvala na svakom , pa i na ovom tekstu. Meni i mojoj porodici pomažete da se nekako menjamo, uskladjujemo i razumemo jedni druge.
    Bilo koja tema Vaših ruku delo, veoma je važna.
    Ako dolazite ili imate priliku za grupu, barem jednom u Vranju, mi bih grupno došli,jer je Niš daleko.
    Unapred hvala.

  11. Duboka zahvalnost za ovako divan tekst!
    Da, kritike, tj. reč koja do nas dopre, biće upravo onakva kakvi smo Mi sami, zar ne?! S toga, ja svaku reč, odnosno kritiku, tj.komplimemt prihvatam sa puno ljubavi i zahvalnost. Jer, ja sam pored the Best tim by Siniša&Alex pa sve to upakovano u prekrasni ukrasni papir by Lujza, naučila, tj. shvatila da je život ljubav. Da se u i uz ljubav sve može. Sve je dobro, jer jeste zaista! Sve mi ide od ruke. Nemam izazove. Nemam strahove. Ne bojim se reći Ne. Ne bojim se stati i ustati. Zbog svog „neznanja i ne shvatanja“ ja ne znam gde sam bila do tog dana… A onda sam se ponovo rodila, živim punim plućima, srećna, zadovoljna, voljena.. Živim divan život već 9 godina… Zahvalna sam mom triju L&S&A 💛💙💛

Napišite komentar